Srpski književni glasnik

~

154 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

довела до пацификације и сувише заоштрених односа међу маћедонским народностима.

Питање о гувернеру лако је било решити на Криту, као и оно о кнезу у Бугарској. И на Криту и у Бугарској требало је наћи погодна. човека за компактне масе грчког и бугарског становништва. За Маћедонију није тако. Главни агитатори маћедонски, и Сарафовиести и. Цончевисети, не би на њега лако пристали, последњи догађаји у Солуну и Битољу показују какве би муке Европа и с тим питањем имала.

Много су озбиљније мере што их истиче Г. Повољни изједначавање пред законом свих народности у Маћедонији са Турцима и регулисање аграрних односа.

После свога другога пута у Ст. Србију, Г. Повољни би, уверени емо, написао друкчију расправу о решењу маћедонскога. проблема. OH би био јамачно нашега. мишљења, да има једно друго важније питање а то је арбанашко; да то питање треба решити најпре; пи да се тек решењем – његовим омогућава. и решење маћедонскога. проблема.

Ако Силе желе вез дио, као најсигурније јеметво за одржање мира, нека настану да се Арбанаси умире у Ст. Србији. Умирити се могу најпрактичније ако će разоружају; покаже ли се то немогућно, нека се допусти Хринћђанима. да се наоружају у крајевима где их Арбанаси тамане. Кад се то питање, скопчано без сумње са великим тешкоћама, сврши, треба приступити реформама. у Маћедонији и Ст. Србији под контролом Европских Сила. Огарантује ли се маћедонскоме становништву лична и имовна. безбедност, изједначи ли се оно пред судовима и административним властима са Муслиманима, укине ли се систем садањега десетка и дажбина у натури, и замени порезом у новцу, остави ли му се школа и црква, маћедонско питање ће бити за већи број година скинуто са дневнога реда. Оваквом солуцијом били би задовољени и интереси Турске, и балканских народа M Европских