Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 155

Сила, а, што је најглавније, и интереси маћедонскога становништва.

Каквих данас има расправа о овоме истоме питању, за ову се може рећи да је добра, и ако је на брзу руку. новинарски, израђена. Њу ваља прочитати између остааога и ради доста исцрине и приближно тачне статитистике бројних и верских односа народности у Маћедонији и Ст. Србији.

Ј. М. Јовановић.

Пабирци из народне медицине у Херцеговини. Сепаратни отисак „Гласника Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини“. ХУ. 1903. 1. (стр. 153. —180.). Приопћио Тома. А. Братић.

Ова књижица Г. Братића садржи осам глава, а у свакој глави описују Će неколике болести, како их прост народ лечи и још шта уз то верује.

О' овом се предмету: прилично писало у ерпеким књигама. и листовима, али ваља признати да још нико није изнео скроз веран описе народних лекова, а да и не говоримо распрострањење једне врете лечења.

Ова књижица одликује се једном врло добром страном, а. то је. што је писац за многе лековите траве разабрао и научно ботаничко име, он је чак и немачко додао (што није било баш потребно). При свем његову труду ипак се намеће питање: да ли су биљке тачно одређене7 Мени нарочито изгледа. невероватно да се Conium macuГавит у Херцеговини зове „афтовина“. У Србији је афтовина или бурјан Sambucus Mbulus, nm Oam се она за пету бољку у Србији употребљава као и у Херцеговини. Дакле, ово име као и сва остала треба тачно ревидовати и не ослонити се на првог извештача. За то је паметно за сваку бољку покупити и траве, одмах им назначити народно име и однети ботаничару да их спетематеки одреди. Само Ma овај начин добиће рад сталну научну вредност. Признајем да. је за многе биљке немогућно то учинити, јер траварке Me беру и оне карактеристичне