Srpski književni glasnik

у прах, полију се кључаном водом и болесник се го по-

156 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК. ·

делове, по којима се врета одређује, а куд ће да се чека кад ће се до резултата. доћи, али у том случају нека се каже само ерпско име, а научно нека се доцније пронађе. Писац врло много греши, што за неке болести наброји две три најпознатије му биљке, а остале бар o имену неће да наведе, него рекне, „и још којекакве траве“. То не сме да буде, него нека их све поброји и изрично утврди: који се делови од те биљке употребљавају. и како се тај лек до најмањих ситница зготови. Опширност. треба да је таква, као да ће њему и читаоцима. сутра пасти у дужност да све то сами спреме. Писац је изоставио да каже: у које се време која биљка. бере, у који недељни дан, у које време дана, и да ли биљарица што тада чара и како. Писац још греши, што при врачању неразумљиве речи, које бајалица набраја, не наводи, а ту лежи често пута кључ за многа одгонетања. Лепо је што се писац обратио лекарима, те су му, колико се могло, превели имена српских болести и научно. Одмах се види да народ зна тачно само за неколике честе болести, иначе у огромној већини трпа многе врло разиородне бољке уједно и истим их начином лечи. У овом случају колико може „вера“ болесника да спасе – то му је! На једном месту чудно ми пада опис како у Херцеговини. лече од костобоље. „AKO Je костобоља. врло тешка. те се болесник. почео турити и сушити, онда народ верује да та болест долази од злих духова: Кука и Коста, који муче болесника, и, ако у њој нису помогла сва друга разна. ередетва, онда се ископа. рупа у земљи толико дуга, широка и дубока да у њој може човек лећи, па се нааожи у њој добра ватра, али на ту се ватру ложе саме кости од разних животиња, и то бар најмање 100 килограма. костију мора изгорети; кад су кости претворене

аожи у рупу, обложи се разним травама и добро покрије, те ту стоји неколико часова, Онај вештак, који то из-