Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 157

води, говори неке неразумљиве речи, са којима изгони из костију болеснога зле духове, Куку и Косту“. Херодот, кад је у старом веку посетио Ските, прича да они пеку јестива на ватри од костију. Овакав пример не нађох ни у једној другој етнографеској литератури, отуда и моје изненађење да га Срби још практикују У поменутој прилици. Кад се узме ла су, у старо време, Словени, међу њима и Срби, становали у заједничкој закарпатској постојбини, где је терен баровит и шумовит, онда се не може претпоставити да су се чак и костију лаћали за гориво, која могућност већ није за Ските искључена, јер су нека њихова племена живела у јужним руским степама, где је велика оекудица у гориву, па и кости нису хтели да занемарују. Или, можда је баш Херодот видео редак случај скитеки, да cy ради парења болесника од костобоље кости ложили, као и Срби што чине, па на онако лепу супрету од костију унапред још и јело зготовили, а то Херодет уопћио! Колико су се на југ, низ Буг и Дњепар, спуштали Словени у том старом веку. док се не растадоше, за сад се поуздано оне зна. Тако се исто мало зна о расепростирању Скита, па и о томе, да ли је међу њима било и Словена. Највероватније је да је Скитија географски појам а не етнографеки. Непосредни подаци о њима као народу завршују се у Ш естолећу после Христа, а име Скитија помињало će кроз цео средњи век па нешто и у новом веку, али то беше само задржано име за пределе руске, без обзира на народности, које у њој живљаху. Непрестано је још отворено питање: ко су били Скити 7 Између многих научника подељено је мишљење. Шафарик и Киперт држе да су то били Монголи; Воцел, Ајхвалд и Пенка да су били Угро-Фини; Цаје, Миленхоф, Јагић да су иранског порекла... Како било да било, што се између два народа нађе више паралела из живота, кад се о језику једнога од њих једва што зна, опет је добро дошло, и то ће много помоћи за разбистравање теорије о серодетву.

i

"O

„MU AAA ..,