Srpski književni glasnik

158 СРпски Књижевни Гласник.

Hama je искрена жеља да школовани људи и у Босни и Херцеговини, поред вредног Луке Грђића — Бјелокосића, Кашиковића и других, што је могућно живље пригрле прикупљање · разноврене грађе из народа, јер ће се за коју годину ужасно проредити редови стараца п старица, који традицију чуваху. Чак се може рећи да

–

а сваким упокојеним старцем и бабом оде у гроб и по,

један лист ишчупан из историје народних обичаја, предања итд. Ко се боље удубљавао у народну душу и за овакве ствари припитивао, брзо се могао уверити, да су за понеке ствари само појединци обдарени да добро памте, да лепо умеју објаснити, рецитовати итд.

ТРОЈАНОВИЋ. БЕЛЕШКЕ. КЊИЖЕВНОСТ. Букова преписка. — Из дубровачког „Срђа“ оштампао

је Г. Валтазар Богишић врло интересантну књигу: „Једна руковет из Вукове Ooo (Дубровник. 1903. 8, 108). То је 51. писмо упућено са свију страна и од Haj. различнијих личности, на немачком, руском и српском, од Кнеза Михајла, Владике Рада, Илије Гарашанина, Јована Гавриловића, Миливоја Блазнавца, Лукијана Myшицког, Платона Атанацковића, Симе Милутиновића, Бранка Радичевића, Копитара. грофа Румјанцева, кнеза Ширинског-Шихматова, Погодина, Срезне веког, · Бођанског, Шафарика, Ханке, Грима, Герхарда, итд. Ова. је писма дала P. Богишићу кћи Вукова, Мина Вукомановићка, и сада се први пут штампају. Врло добрим издањем ових писама Г. Богишић је учинио лепу услугу Буковим биографима и историцима. Српске књижевности.

Два света. — Београдске новине ових дана су објавиле једног занимљивог писца. То је потомак једне ерпеке породице која се давно пресеннаа у у Русију, добила илемство и играла крупну улогу у руском државном животу. Наш нови писац, Г. Сергије пл. коме због евојих слобо-