Srpski književni glasnik

ГоспоЂа Бовари.

189

"био би довољан за двадесет п пет јела! Она јој је слагала рубље у ормане п говорила јој да пази на касапина кад доноси месо. Ема је примала ове савете; спођа Бовари била је с њима. врло излашна; и речи кеери ои мајка чуле су се наизменце преко целога дана, уз лако дрхтање усана, јер су обе изговарале благе речи гласом који је дрхтао од, гнева.

Док је била у животу госпођа Дибик, стара жена осећала је да њу син ипак више воли: али сад, Шарлова љубав према Еми чинила јој се као отуђивање од ње,

TO-

као отмица онога што њој припада; и она је посматрала срећу свога сина се тужним ћутањем, као што пропао човек гледа кроз прозор људе за столом у својој некадашњој кући. Она га је подсећала, под видом успомена, на своје муке и своје жртве, и, упоређујући их се Емином равнодушношћу, доказивала је да није ни мало наметно обожавати жену тако искључиво.

Шарл није знао шта да одговори; он је поштовао матер, а безгранично је волео жену; сматрао је суд једне као непогрешан, а међутим налазио је да је друга беспрекорна. Кад госпођа Бовари оде, он бојажљиво покуша да учини. п то оним истим изразима, једну или две од најнезнатнијих примедаба које је чуо од своје матере; Ема му једном речи доказа да се вара. и упути га његовим болесницима.

~ Међутим, по теоријама за које је мислила да су добре, она хтеде да изазове љубав. При месечини, у башти, декламовала. је све страсне стихове које је знала на памет, и уздишући певала му је сетне песме; али и после тога била је онако исто хладна као п пре, а Шарл није услед тога изгледао ни више заљубљен, ни више узбуђен.

Пошто је тако неко време кресала огњило на срцу, не изазвавши ни једне варнице, неспособна, у осталом, да разуме оно што није осећала, као и да верује у све оно што се није јављало у обичним облицима, она лако убеди саму себе да Шарлова страст није више ни мало