Srpski književni glasnik

jaka. Изливи његове љубави јављали су се увек у пето -

(ранама за играње, оне живе животом у коме се срце шири а чула наслађавају. Њен је mag живот био хладан

190 Српски Књижевни. Гласник

лоба; он је љубио своју жену само у извесним часовима. То му је била једна навика између осталих, и као по еластица. унапред. предвиђена, после монотоне вечере. Један чувар лова. кога је господин излечио од запаљења. илућа, беше поклонио госпођи једну малу талијанеку хртицу: она је водила њу са собом кад је ишла у шетњу, јер је покашто излазила да буде за који часак“ сама и да не гледа више ону вечиту башту Ć прашљивим друмом. : Ишла је обично до банвилске букове шуме, до напуштеног павиљона на углу зида, према пољу. У јендеку дизале су се из траве дугачке треке се оптрим лишћем. Она би најпре погледала свуд у наоколо, да види није ли се шта изменило од како је последњи пут. била. Налазила је на пистом месту зубачицу и жути шебој, б0коре коприва око крупних шљунака, п маховину дуж три прозора, чији су се затворени капци распадали, на њиховим зарђалим гвозденим пречагама. Њене мисли, у први мах без предмета, Олудиле су као и њена хртаца, која је кружила по пољу, лајала на жуте лептирове, ју: рила. мишеве или грицкала булке поред њива засејаних | пшеницом. Затим су се мало по мало прикупљале, и седећи на трави коју је копкала врхом од евога сунцобрана, Ема је понављала у себи: — Што сам, се удала, Боже мој 7 Питала се, није ли могла, другим стицајем прилика, срести се с другим којим човеком; и покушавала је да замисли какви би били ти догађаји који се нису збили, тај други живот, тај муж кога није познавала. Ни један, доиста, није личио на овога. Могао је бити леп, духовит, отмен, примамљив, какви су без сумње били они за које су пошле њене некадашње другарице из манастира. Шта ли је сад с њима“ У вароши, се вревом по улицама, · 'а жагором у позориштима и се морем светлости у дво-