Srpski književni glasnik

Јн Ре | КГ Рова ке 0 ПрРЕД ПУБЛИКОМ.

| _A og je продужавао : „Честит, отресит човек вечито некуд тежи, 'нешто тражи, а ви живите тихо. емерно, непомично. — тако како су вам заповедили. Живите скучено, лењи ете да мислите. бојите се кретања. Баш као што у ; (соби јавне женске по полицама стрче септнице по бесно— око вас су полутруле традиције и разна ташта што све не вреди ни по луле дувана. Све вам

смета. да прднете руком, све су то ваши мали идеали, | с оборите, ма да су вам као окови. И

: јавесе, и BH He волите, бура вас илаши |

Но нужно вам је ма шта за разговор, треба вам чиме њу занимати своје госте. и као проејаци на паперти ви ружате руке књижевности, да бисте добили од ње ма шта »азонођења. Књижевност је за вас љутина. као зачин 7 reper суморног живота ; вама се допада кал људи пишу _ крвљу и жучи, али само донада ! Ни љубав ни мржњу – књижевност. не побуђује у вашим грудима, ништа. осим _ узвика одобравања. или куђења.

| Ви нисте људи. ви ете гледаоци, ви ете публика. Барет. не би ни затренерпо. кад бисте ви одједаред И из њега ; да сви какроналнете у земљу. ништа се

Plac: у страху затвори очи, осећајући да је далеко абасао. Ho кад их је отворпо, пред њим су етајали људи, Они људи, ел раја, су као тврд зид. лица су им

ју ирачку, а све око њега било. је просто. и обично. “Од тих осмејака и пријатних погледа пиецу дође страх се кравио у његовом ерцу, и њему се прохте 5, аже нешто публици, — нешто пекрено. Он уздахну што И, е могао дубље, и „рече притиснув руку на своје упла„Господо !“

„Ђр- а-во! — 'Г-е-е-е — Гише.лиали, и... он Хоће да

ON ida + & Li

YA, *

}

Њу.

“+ ed

Mar: +