Srpski književni glasnik

. Kira „Господо, рече он — ваша пажња пријатно ме ; Чини ми се да вас. Paaa. Rat сам био мали и

кође занимала, не толико сама музика колико то, како noj ник који. једра у трубу надима образе. Захваљујем вам, господо ! „Браво !“ повика. публика. „Ми вас волимо“, рече неко гласно. | „Хвала!“ још једаред рече писац раздраган и ray. „БЂр-а-во !“ „Господо, — викну мој јунак узносећи се некуд дете да говоримо по души.“ „Бр-а-во !“ ум А. ђаво, лукави, стојећи иза њега. све се семешк „Ви сте непоколебљиви зато што сте робови. Bnjy вас BI ћутите, вређају вас — емешкате се. Буне вас : само жене кад је рђав ручак, а патите од грамзивост за благостањем, зависти и поквареног етомака. Кад в цинела. стеже ногу, стењете : О како Шопенхауер. Ра право !“ А кад чујете узвик „слобода“ мислите у LU „Шта је њему Хекуба 7“ Нек вас све ђаво носи! Кад бисте знали како. сте за сажаљење, како сте одвратни како је ужасно и тешко живети међу вама ! Говоре, ве — живот је страшан, живот је мрачан, сав је у. крви ви говорите — ваш је живот само вулгаран и. досада а кад вам се покаже смрт и страхота те вуагарности, ви остајете мирни, интересује вас само једно, је зи лет о казано. Кететичари, што се давите у блату, — = баре што пре загушите у њему !“ Публика. се сад стално хладила. Она не возио беседе. А ђаво се смешкао, та он је знао праву ври свега тога! Али беседник занесен пепуњавањем | лужноети, није ништа. примећавао. 73 „Живот је херојски спев, а човек који му три сла и не налази, хоће еве да зна а не може : те; буле свемоћан као отац његов на небу, а није у ла победи своју слабост. Јесте au слушали ма |

ф. ву трона 4, O NKA а та УВ i траци р “ “ ova а у Ба, |.“