Srpski književni glasnik

2“ с сљЂ „о „ њи ” > ~ VOA NJ Vr 29

Њу

40) Српски КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

Публике остаде врло мало. Један део је гледао на писца. са сажаљењем. Ма да су радо читане његове приче, жалосно су слушали његов говор. јер у њему није било ничега. естетичког. Неколицина. су гледали. подемешљиво. Сваком. је било досадно, а. нико није био увређен. Неки младић, намрштен, ердито викну: „Све су то речи! Кажите какав је ваш практични. програм.

А штовани. господин е уздахом примети: Ех. п ја сам у младости био идеалиста.“

Госпођа у црном оделу запита: „Што он грди жене“

Ђаво се смејао.

„Још треба да вам кажем, ви врло волите да сте несрећни! Мислим да то радите из рачуна; желите ма чим да побудите један код другог поштовање и љубав, те одједаред. постајете несрећни, да би побудили спрам себе сажаљење п. саучешће — јефтине илузије, којима замазујете очи један другом, као пеето коме је точак од каруца пребио ногу. Кад бисте ви имали здраво и јако осећање љубави према. животу! Га ви не волите живот, ви га се бојите, и потајно, као лопови. кидате му парче по парче.

Смирени људи! бедни просјаци ! Нек пошље Господ што више деце на вашу главу. да бисте се растресли; дај. Боже, што више трзавица, да бисте оживели.“

Од тројице који су стајали пред беседником један се нађе увређен и повика: „Али нисмо ми еви такви, до ђавола ! To, најпосле, није право !“

„Господине, не тражите од мене правичности — ње нема у свету, до сад је још нема. Како се међу вама може родити правичност И сви ете ви подједнако рђави. Ви сте друштво; како се можете делити на добре и рђаве Ви сте се сви у младости наоружали знањем у гимназији, и све су вас учили једном пистом. Ја мислим ви се учите лоброме, јер сам уверен да не бисте допустили да замислим университет на. коме би младиће учили да мрзе људе, Aa живе беетрасеним чиновничким животом, да теже За топлим местима и осталим мудростима. Мени се однекуд увек чинило да не уче то, HO, ипак, кад ви етунате у

·