Srpski književni glasnik

Бе, ПРЕД ПУБЛИКОМ. 41

живот, нема мање евих тих одвратности, зато што сте и ви дошли. Нисам уверен да доносите собом нова зла, те нећу ни тврдити. Знам само да у двадесетпетој години одричете својину, а у тридесетпетој имате своје при– стојне куће. Знам да умете радити за себе. али вас питам: шта ете урадили за општу ствар 7 Сви подједнако хладно о осећате, чак п они који ватрено говоре. Колико прљав– штине око вас! Да ли покушавате да је отресете, да је _ отерате од себе Не, но најбољи од вас, видео сам, гад~ љиво се окрећу од ње. Тежња да човек буде чист није о рђава тежња, али ваљан човек не боји се блата. Да говооримо по савести, — у том што је наш живот тако руо жан еви смо подједнако криви. На земљи нема. праведних. о још не! А откуд. вам толико ропетва иреда мном, и где сте ~ научили да. се тако кукавички бојите за своју кожу Опет ~ тврдим: све ово подло и одвратно што нам се баца у очи она сваком кораку -— живо, јако и тако обилно цвета ; _ свуда око нас само зато што се одупире о чврето зем— љиште, о наш страх за своју кожу, о наша ропска осе38, ·ћања. У бешчанћу. живота. сви смо подједнако криви. П кад бих веровао у проклетства, проклео бих вас све, али ја верујем у нешто друго: скоро ће доћи други људи. људи ON _ĆMeRM, uaćHWH. јаки -— скоро!

RA „Но доста већ“, прекиде га ђаво емејући се. Мој се дечко окрете, — пред њим и око њега не беше ни живе душе. ари „Чудно — рече он — та куда. су отшили 2 Јонг нисам

о евршио“.

„Изгорели еу у огњу твојих речи! Ха-ха-ха ! Зар не и. види гар на земљи7 То је све што је од њих остало, Иди!“ се 27. 0 Пезнам шта је даље било с мојим дечком. а нећу

4 ода измишљам. крај овом догађају. али не слутим ништа

ši добро за мога јунака. 2 Но уверен сам: не ваља кад се једном ипецу. наВија омноже поштоваоци, и сваки човек који има посла с пу(бликом треба прво ваздух око себе да залити карболном киселином петине. To je све!

– (Превела с руског (.) M. Горки.

> и бир LN

a

Ја

„4

ил и

7.

bh yo 4 o Ре у ЕУ а,

Си.

И

f Ne