Srpski književni glasnik

Ba UB HE 1:04 A.

ДРУГА ПЕСМА.

Петину рећи ми ваља: у ствари и ово стоји И небо као и земља чуда је пмало своји“. Зар нису Хефеста силног, ком равна тражити треба, Само због ружног лица једаниут бацили с неба; П он се преврт'о зраком нимало прилично богу, А кад је на земљу пао тада је сломио ногу. Услужна опета Хеба због неког случаја цигла Једанпут нала је тако да јој се хаљина дигла: П Зеве је разљућен тиме са чина њенога ерипн о П узго Ганимеда да точи од тада вино. А кад је дочуо Хефест за приче евезналог Феба: Да лепа Афродита. прилику сваку вреба. П њега бестидно вара се Аресом. богом рата. Он страшну освету емисели пи пође да их хвата. П једног лепога дана, од свију мужева. блеђи, Он их је на небо дон'о заједно у једној mpebu... Да, много што шта. је било, ал“ још то било није: Да неко подигне руку да једног бога бије.

Па ипак догађај онај. који се Ероту елучи, Божанска. Афродита без сваке саслуша. жучи. Још кад због тога Ерот отпоче ронити сузе,

Она će насмеши мало и њега на крило узе. а „Не илачи“, рече му за тим, „и ерџба нека те мине, „Казна је донета тешка, ал“ сам сеп кривац, сине. „Пестаје чедности нежне и стида, изгледа лепа, š „A љубав презире себе и рухо са себе цепа. “e : „Где некад блисташе верност ту греси настају : „И за то Пенелопу Хестија толико воли. – НЕ, „Па зар кол безброј срца на томе „свету белом. 2 „Ти нађе на ову жену да гађанг љу бавном стрелом |

и ИП А,