Srpski književni glasnik

+.

ка РАК, ra Ија

ад УУ A

«a ZN SL O

ar

ORO

Ра а

своје неограничено , законито | власништво, но она не може да издржи његова погледа: особито јој емета оно. разрочно десно око, у коме нешто се све то јаче. бан : јешти, у чему она види његову мушку пожуду. a Код бијеле црквице св. Николе, на врху. окренути 2. раме мору, часом одахнуше. – Све се лијепо евршило, види! — говори joj: он

већ неколико пута — а ти си се плашила. Ха! сад си већ моја... Нема већ разлога да се отимаш... Ха, жено моја! и говорећ“ вуче је к себи. а Антица се чуди његову заносу, она га познаје. ко млакоњу, испрвице брани се, а послије не може да. My. одоли: данас у пркви добио је на њу право! m пушт да је милује. Но он, поетепенце милујућ | је, све јаче. гори од пожуде, и хотимице зближи се, да му осјети мушку вољу, наглећ, шапе јој: TB: — Заклонимо се у ограду, — и, звијерајућ' очима, = тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани. Онда. 3 се он емисли: — Ајдемо! — вели јој — пожуримо a чим прво кући стигнемо; ајде, жено моја! i ri Диже је за руку и низбрдицом вуче за собом. Кад стигоше к мору у хитњи укрцаше се у чамац, и зове rosa шкољу. 2 OON – Боље упри! мислпо сам да си јача — вели јој

к'о у шали — па часом надода озбиљније: -— Мислиш да ћу те штедити к'о јутрос... He знаш колико си нада сада јада задала! 16, Бродина пристаде уз згодан шкољић; обоје. пекочи 1

на крај: она га чека, док бродицу нареди. — па онда А путањом, пожуре прама кући. Антица познаје ову ува- лицу, чије су крпевите стране на ријетко обрасле прла стим џбуновима из чијих се огранака мирисава смола циједи; и између њих вире суре стијене све до влажнога жала, што се блијешти на илитку. Толико пута ту је до мора сједила на томе испраноме пијеску, презајућ“ да јој вал јурећ не захвати ноге, испружене прама мору и: co дуго гледала би како се валови натискују, и јежутећ 1