Srpski književni glasnik

АТНСТТИ 41 А.

се ударају о хриди и, у пусти простор, уз крику га_ лебова,. пуштају тугаљиве гласове. Тада би пожелила 2 o да се настани у кућици, повише увале, и свом душом – чезнула би за својим знанцима из младости. Али сада у – друштву с њиме не осјети ни слатке туге, ни сласти у животу, и није се могла подати бесвјесноме снатрењу ни усрдноме познанству са засјенутом увалицом. Кад д присијеше на мјесто, Марко униђе у кућу, а она застаде,

| Марко у кући постави на сто јело п вино, што беше — дохранио за вечеру; постави уредно јастуке, и погле+ – давши још једном на сређену постељу, јави јој се с кућ| Hora "прага.

– — Пусти ме! — одговори му она преко воље, и не

њу се. 1: — Уђи у УУ све је приправно, — говори јој он. ње E Пусти ме... — понавља Антица, кад се он с прага

о Ти се. још ваши: Што ти је7 Не бјеше се 1 улавати.. знала си што те чека! | — Удају се и друге, — рече она ко за се. — Тако 7 je у свијету... Ма пусти ме још мало овако. — Марко се : збије до ње на трупић, и не пушта јој руку из своје, већ. је јаче стиска. |

Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон већ је пао 5 само море! С једне стране суре боје прекоморских фанка. постепено губе се у сивоме мраку; а се друге Zu Gala дрхтећ'

и усред упала потамњела мора. · Антица. шзејећа ноћ и њене шапатљиве гласове, ос-

али никако не може, ма да се