Srpski književni glasnik

На узвишеном престолу одакле је краљ обично др"жао беседе скупштини, они су видели једну крваву лешину која је носила све знаке краљевске. Поред њега “с десне стране, једно дете се круном на глави стојало је и држало скиптар у руци; с леве стране, неки постарији човек, управо неки фантом, ослањао се руком о престо. Он је пмао на себи онај свечани огртач који су носили _ стари поглавари шведски, пре но што је Густав Ваза начинио краљевину. Према престолу, неколико људи 03биљна и важна држања, обучени у дуге црне ризе као судије, седели су за једним столом на којем су били велики фолианти п неколики пергаменти. Између престола ои клупа, био је један пањ увијен у црно, и на њему секира.

Нико у овој надчовечанској скупштини као да није "приметио да је ушао Карло и три његова пратиоца за њим. Кад су они ушли, чули су само неки потмули жа"тор а нису. могли ухватити ни једне артикулисане речи; мало доцније, најстарији судија у црној ризи, онај што је изгледао да је председник, устаде и удари шаком три пута по фолнанту који је пред њих стојао отворен. Одмах настаде дубока тишина. Неколико младих људи, отмена лика, богато обучени, са рукама везаним одостраг, · уђоше у дворану на врата супротна онима на којима је ушао Карло. Они иђаху усправљене главе и јуначкога погледа. Иза њих, некакав снажан човек у некој као ·блузи мрке коже, држаше крајеве конопаца који им руке _ везиваху. Онај што је први, п што Je пзгледао главни међу њима, заустави се на сред дворане, пред пањем, и погледа на њ презриво и поносито. У исто доба, лешина као да задрхта грчевито, и крв евежа и румена пође из њене ране. Млади човек клече и пружи главу; секира сену у ваздуху п на мах тресну о пањ. Крв покуља потоком на естраду, и помеша се с крвљу лешине; а глава, одскачући неколико пута од црвена пода, докотрља се до Карлових ногу и попрека их крвљу.

До овога тренутка, Карло бејаше занемео од чуда;