Srpski književni glasnik

ВУД МИА ји

daa yo M

žar

«

«

али, кад виде овако крвав призор, „језик My ce одре он учини неколико корака ка естради, и обраћајући. e ономе што је имао огртач старих поглавара, изговори – у мушки ону познату формулу: —- Ако си Бог, говори; ако си Нечастиви, одступи ! | +: Фантом му одговори полако и свечано: за — Краљу Карло! ова крв неће потећи за твоје владе... >. (овде глас постаде нејаснији) него пет влада лоцније. | Куку, куку, куку крви Густава Вазе! > Тада многобројна лица ове чудновате скупштине. стадоше бивати нејаенија, и изгледаху само као обојене“ сени, па ускоро и ишчезоше сасвим; фантастичне бук- тиње погасише се, и пред Карлом и његовом свитом указаше се само стари ћилими и завесе које су се лако | нихале од ветра. Још се неко време чуо некакав мелодичан шум за који један од сведока рече да је личио на ои шуштање лишћа. по ветру, а други, на онај звук кад се | струна на харфи прекине баш у моменту кад се инструменат удешава за евирку. Сви се сведоци слажу о тра- јању целог призора, и цене да је он трајао десет с нута од прилике. у Црна чоха, одсечена глава, крв која је окаљала под, РА н све је то нестало кад и.фантоми; само се на Карловој | папучи задржала једна црвена мрља, п она би га сама.

њих И 02. Кад се вратио у свој кабинет, краљ нареди да се напише извештај о свему што је видео, рече својим прасе 4 тиоцима да га потпишу, па га и сам потписа. Ма колико да се пазило да се садржина овога акта сакрије од осталога света, свет ипак сазнаде за њу, и то jom „0 за живота Карла Х1; тај акт постоји и сад, и до данас још се нико није усудио да посумња у његову аутентичност. Крај му је вредан пажње: 4, „И, ако ово што сам напред рекао, вели краљ, н nje сушта истина, · ја се одриче сваке наде на бољи 2