Srpski književni glasnik

СТЕВАН ЛУКОВИЋ.

Књига живота највиша је књига, Коју човек не може ни отворати ни —

Драго место не чита се два пута, · Но кобни лист сам се собом окреће. те Човек би хтео да се врати на страну пи 2 где се воли,

А страна где се мре већ је под њетовим прстима.

+ 4 7 „4

Ламартит У ово свеже августовеко вече, ја претурам руше "5 И вине његове душе, све што је остало од њега у бродоаому емрти, мале свешчице песама и забелешке по старим бележницама, писане грозничавом руком, с дана на дан. 4 Једна страна мисли Епиктетових, флуидни стихови Пола Верлена, неколико листи извода из Огледа сувремене пси ; геологије од Пола Буржеа, један стих из Јесењега Лишћа. = Виктора Ига, на коме се зауставило OKO свакога чије су илузије спарушиле под мразом живота: Било ми је осамнаест година! био сам пун снова. Нада ме је певајући обманама уљуљкивала. Једна звезда нам је сијала!.. О времена сневања и снаге и милоте! : Чекати свако вече да једна хаљина прође! Љубити 6 чену рукавицу! Хтети све од живота, љубав, моћ и славу! Бити чист, бити поносит, бити узвишен и веровати У сву чистоту!

ИП међу започетим етиховима, наводима, насловима књига, | 1 адресама, у ситним белешкама. обичног и свакодневно живота, једно дубоко опажање Мопасаново: „У извесним тренуцима. постоји нека врста светлости у духу, која

Г Песме Огевана М. Луковића, Београд. 1903.