Srpski književni glasnik

ЈА и. низом витких стубова основа полигоналних или окр зу aux, не a TOS

који су последњи прави или вијугасти, завојни. Наро' a

4 с NI.

ње се ово богаство орнаментике изводи на такозваним „шаре А.“ ским вратима“. Свега тога нема у византиском стилу ов с

Ји пе а,

А

А је ~

ЊЕ периода. Орнаментике у камену или нема изи је врло

И мало примењена ; и тада има карактер особени, византи- од

ди ски. Код романског стила су архитектонски елементи . који. к

БР пут п у унутрашњости грађевине, пластичким орнамен-.

ил“ тима у камену украшени, док тога никако нема код ви |

i зантиског стила овог периода. Код романског стила. у

АЛ унутрашњости, знатна је примена кретастих сводова,. док

SC се ови веома ретко могу да запазе код aan. виван-

ИУ. части и кугласти сводови. 4Е УНИ ;

EU То су. у главиом, карактерне разлике тих стилова. пак, о Во: овог периода на српском земљишту, у колико сам“ n SOL o де“

ДЕ, могао сопственим посматрањем утврдити.

(Наставиће се.) АНДРА СТЕФАНОВИЋ. —

ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. |

Јест, али Адам није имао ни оца ни матере! Отуда a опет, с друге стране узевши, усамљеност није човеку. а :: природна. јер он, при свом ступању у свет, није дошао. СЕ сам. него се одмах нашао међу браћом и сестрама, дакле % у заједници. Према томе, љубав према самоћи не. може Šš постојати као првобитна наклоност. него може постати – тек искуством и размишљањемх. Она će може | развијати | само упоредо са развојем умних способности Bakin и са годинама старости његове; из чега излази да не за удружењем, код сваког човека, стоји у обриутој. с мери према годинама старости. Мало дете нада у гаен дреку чим га оставе неколико минута само. Де и а. моћа. велика. казна. Man дићи се лако yApy жујуа, који су међу