Srpski književni glasnik

сами проведу фин цео дан. рога, човеку је то лако: он већ може дуго да буде сам, п то тим више што. бива старији. – Старац, који је из несталих нараштаја сам остао а уз то за уживање живота или изгубио вољу или изгубио способност, налази у самоћи свој прави елеменат. Али, кад појединца засебно узмемо, наклоност његова. према самоћи и повучености расте сразмерно са његовом инте– лектуалном вредношћу. Јер, као што смо већ рекли. та ~ наклоност није чисто природна, изазвана непосредно потребом, него је. пре, просто дејство стеченог искуства и размишљања о њој: људи до ње долазе тек пошто су успели да. увиде колико је у моралном и интелектуалном · погледу већина људи јадна, и што је при томе најгоре. то је што морална несавршенства. једне индивидуе концентришу са интелектуалним несавршенствима и иду "једно другоме на руку: отуда онда произилазе најодвратнији феномени који чине да се друштво већине људи не може волети, па чак ни сносити. Отуда и долази да је на овоме свету, на коме има много што шта рђаво.

"друштво о пнак најгоре, тако да је и сам Волтер. дру-

_ жевни Француз. морао рећи: Ја Тегге est couverte des gens ___qui ne mćriteut pas quon hour parle.! Исти разлог наводи

и нежни Петрарка. који је самоћу тако Jako MH непоко-

лебљиво волео: :

Сете о по зетрте solitaria vita

(Le rivc И зато, е Је сатравве, е 1 bosehi),

Per furggip quest tregui stoti e loschi,

Che la strada де! сјег папно smarit: +

| У истом емислу изводи он исту тему пи у својој

~ лепој књизи „Де уна воћЕија“, која изгледа да. је слу-

~ жила као углед Цимерману за његову славну књигу о

! Земља је покривена људима који не заслужују да човек

ос њима говори. Пр.

2 Увек сам тражио усамљен живот (знају то потоци и поља, и шуме), да бих избегао оне наказне и разроке духове који су · залутали са небеског пута, Пр.