Srpski književni glasnik

УУ Žž љА „

i +

ay.

vw.

пи ври, и ete

55,

ка yo у

ВИ

им

JE OK O tazi

вз

а ЕН

пи ари НИ

ec AV, AJ | 0 SO SER SC O 6, : „а 5 је, . а ј. 4 ша м ~ . ' \ · “ ф Ma # M И А У Ty“ o IE 56 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК. Хуе самоћи. баш то чисто секундарно " посредно "порекло.

недружевности изражава Шанфор на свој саркастичан кад on dit quelquefois dun h mme qui vit seul, il n'azime pas la socičtć. Cist souvent c mmc si on” disait Gun h mm», quil n'aimc pas la promenade, sous le i rćtexto qu'il n» so promčne |as YOlontiors le soi d ns la forćt de Buindy.t Y ucrow eMmeny вели Сади, Пересијанац, у „Ђулпстану“ (в. превод. Графов, стр. 65): „Од rora Bpeмена, ми емо се опростили од света и. друштва, и пошли путем усамљивања, јер је сигурност у самоћи.“ Па u онај благи и хришћанеки Анђело Силезије“ вели на свој начин и својим мистичним језиком сасвим то пето:

начин каже:

Herodes ist in Peind; der Joseph der Verstand,

Dem macht Gott dic Gefahr im Tyaum (im G ist) bekannt. Die Welt ist Bethlehem, Agypten + Kinsamlkedt; | Fleucli, Plouch, sonst stirbest du vor Lwid.9

штете Sevic!

Тако исто мисли и 'Ђордано Бруно: што бтга ћапио voluto

ап пошти, еће gustare vita ocel'ste, dissero ccn uni voce: ećce eclongavi fugicns, eb mansi in s„litudinv#. YCBOM „Ђулистану“ Сади Персијанац говорећи о самоме себи „Пошто MH додијали пријатељи у Дамаску, сам се у пустињу код Јерусалима, да потражим друштво животиња.“ Једном речи, овако су говорили еви које је Прометеј направио од боље иловаче. Какво уживање одиста може да пружи овим привилегисаним духо-

каже: повукао

су

1 Каткад се за некога човека, који живи усамљен, вели да не воли друштво. То је често тако исто к:о кад би се за некога рекло да не воли шетњу, зато што се увече не шета радо у бондиској шуми. (Вопду је село код Париза, а „бондиска шума“ фи-· гуративно значи „несигурно место“.) Пр.

правим именом Јован 1677) био је мистични религиозни песник немачки. Про.

7 Анђело Силезије (Апџејиз ilesius', Шефлер (1624:

% Ирод је непријатељ, Јосиф је разум, њему Бог у сву (у духу) јавља за опасност. Свет је Витлејем, Мисир је самоћа: Љежи, душо моја! Бежи, јер ћеш иначе умрети од бола.

Пр. :. а + Сви људи који су хтели већ па земљи да уживају небески

живот, рекли су у један глас: гле спасох се бегством и остадох у самоћи, 2 Пр.