Srpski književni glasnik

ђ72 ОСРпски Књижевни ГлАСНИК.

медбу, и, напуштајући своја начела, он жртвова своје достојанство озбиљнијим интересима своје трговине.

Ово одсецање ноге, које ће извршити доктор Каниве, било је важан догађај у селу. Тога дана сви становници беху поранили, и Велика Улица, и ако је биха пуна света, имала је нечега врло тужног, као да ће се извршити нека смртна пресуда. Код бакалина се претресала Хиполитова болест; по дућанима се није ништа продавало, а госпођа Тиваш, кметова жена, није одмицала од прозора, нестриљива да види оператора кад дође.

Он дође на својим двоколицама, која је сам терао. Али како федер на десној страни беше с временом попустио под тежином његове дебљине, кола се беху мало нагла, и на другом седишту поред њега видела се повелика кутија, превучена црвеном кожом, чије су се три бакарне копче необично светлиле.

Кад је као вихор ушао под капију Златнога Лава, доктор, вичући врло гласно, заповеди да му испрегну коња, а за тим оде у шталу да види једе ли 306; јер, кад год је долазио својим болесницима, он се прво побринуо за своју кобилу и своја кола. Чак се поводом тога говорило: „Баш је неки особењак, овај Г. Каниве!“ И због ове непоколебљиве хладноће још више су га уважавали. Цео. свет да скапа до последњаг човека, не би он променио ни најмању од својих навика. |

Хоме дође. ди

— Ја рачунам на вас, рече доктор. Јеемо ли готови7 Напред! i

Али апотекар, поцрвенивши, признаде да је и сувише осетљив да би могао присуствовати таквој једној операцији.

— Кад је човек обичан посматралац, рече он, уобразиља је, знате, много јача! А после, моји су живци тако...

— Ех! упаде му у реч Каниве, мени се, на против, чини да сте ви склони капљи. Томе се, у осталом, ни мало не чудим; јер ви, господа апотекари, ви не избијате из кујне, што напослетку измени ваш темперамент,

e ји

Pr Oe Kopije aa Ok“