Srpski književni glasnik

Госпота Бовари. 573 А погледајте мене: сваки дан устајем у четири сахата, бријем се хладном водом (мени никад није хладно), не носим вунено рубље, не знам за назеб, и потпуно сам здрав! Живим час на један начин, час на други, као философ, једем шта имам. Ето зашто нисам тако осетљив као ви, и мени је сасвим све једне, черечио човека или какво пиле. Ви ћете ми рећи навика.., навика...

И без икаквих обзира према Хиполиту, који се у постељи знојио од. страха, ова господа заподенуше разговор, у коме је апотекар упоредио хируршку хладнокрвност се хладнокрвношћу једнога генерала; и ово поређење било је пријатно Канивеу, који поче на дугачко п на широко говорити о захтевима своје вештине. Он је сматрао њу као богослужење, мада је лекарски помоћници обесвећују. Напослетку, вративши се болеснику, он прегледа завоје које је Хоме донео, оне исте који су били и при ранијој операцији, и затражи некога да му држи ногу. Одмах послаше по Летибудоа, и Г. Каниве, пошто је загрнуо рукаве, пређе у биљарницу. Апотекар остаде се Артемизом пи крчмарицом, које су биле блеђе но њихове кецеље, и прислушкивале на вратима.

За то време се Бовари не усуди изићи из куће. Он је доле, у трпезарији; седео крај камина без ватре, 060рене главе, склопљених руку, укочених очију. Каква непријатност! мислио је у себи, какво разочарање! Он је међутим употребио био све могућне предохране. Зла коб хтела је да тако буде. Али шта је с тим ако Хиполит ускоро умре, рећи ће се да га је он убпо. А после, шта да каже својим болесницима кад га упитају7 Можда се, међутим, преварио у нечему Мислио је и мислио, али није могао да погоди. Та зар су се мало пута преварили и најчувенији хирурзи! Али то му неће нико веровати! смејаће му се, на против, оговараће га! Ствар ће се чути до Форжа! до Нефшатела! до Руана! свуда! Ко зна да колеге неће писати против њега Повешће се препирка, ваљаће одговарати по новинама. Шта више, Хиполит га је могао тужити суду. Он је видео себе осерамоћена,