Srpski književni glasnik

a

ГоспоЂа БоваАРИ. 577

пругу и честиту жену, успламтела кад помисли на ову главу, чија се црна коса увијала ка препланулом челу, на овај стас у исти мах тако снажан и тако отмен, укратко на овога човека који је имао толико искуства у разлагањима, толико страсти у пожуди! Због њега је подрезивала она нокте брижљиво као какав резач, због њега није било никад довољно со!4д-сгеаш-а на њеној кожи, ни пачулиа у њеним марамама. Она је трпала на себе гривне, прстење, огрлице. Кад ће он доћи, пунила је ружама своје две велике вазе од плава стакла, и удешавала је своју собу и себе као блудница која очекује каквога принца. Слушкиња је морала непрестано белити рубље, и Фелисита се по вас дуги дан није мицала. из кујне, где је мали Јустин, који јој је често правио друл штво, гледаше како ради. Бо

Наслонивши се лактом на дугачку даску на којој је она утијала, он је жудно гледао све ове женске ствари разастрте око њега: поркетске сукње, мараме, огрлице, ногавице, које су биле широке у куковима и доле се сужавале.

— За шта је овог питао је младић, додирујући руком кринолин или копче.

— — Ти дакле никад ништа ниси видео одговарала је Фелисита смејући се; као да твоја газдарица не носи тако шта.

— Зар онаг госпођа Хоме

'И он је као размишљајући додавао:

— дар је то жена као госпођа Бовари |

Али Фелисити није било право што се он тако врти око ње. Она је била шест година старија, и Теодор, слуга г. Гијоменов, беше почео да јој се удвара.

— Остави ме на миру! говорила је она, премештајући чинију са скробом. Боље иди те чисти бадем; само се вртиш око жена; чекај најпре да ти израсте брада, балавче један! |

— Но, но, не љутите се, очистићу вам њене ципеле 7

И он би одмах узео са оплате Емину обућу, сву

37