Srpski književni glasnik

~

578. СРпски Књижевни Гласник.

обложену блатом — блатом са љубавних састанака које се у виду прашине скидало под његовим претима,

и које је гледао како се лагано пење у сунчаном зраку..

— Ала се бојиш да их не поквариш! говорила је куварица која није била толико пажљива кад их је сама чистила, јер их је добијала од госпође чим се мало поабају. :

Ема их је много имала у орману и немилице их је растурала; Шарл јој међутим није никад ништа пребацио.

Тако он даде три стотине динара за једну дрвену ногу, коју је, по њеном нахођењу, било ред поклонити Хиполиту. Та је нога на дну била обложена жплутом, и имала је зглавкове на федер, сложен механизам покривен црном ногавицом, а завршавала се лакованом ципелом. Али се Хиполит не усуди да се свакч дан служи тако лепом ногом, него замоли госпођу Бовари да му набави другу, простију. Лекар је, разуме се, поднео трошкове и око ове набавке.

Мало. по мало дакле, коњушар поново отпоче свој занат. Сад се опет виђао по селу, као и пре; и кад би издалека чуо по калдрми· оштре ударце његове штаке, Шарл је брзо ударао другим путем. 3

Поруџбину ову извршио је г. Лере, трговац; то му је дало прилике да долази чешће Еми. Он је разговарао с њом о новим пошиљкама из Париза, о евакојаким женским ситницама, показујући се врло љубазан, и не тражећи никад новац. Ему намами ова лакоћа да задовољи све своје ћуди. Тако, она зажели да поклони Родолфу један врло леп корбач који је био у Руану у једном дућану где се продају кишобрани. Идуће недеље г. Лере јој га метну на сто.

Али сутрадан дође он с рачуном од две стотине и седамдесет динара, не рачунајући паре. Ема се нађе у великој неприлици: све фијоке у њеном столу за писање беху празне; дуговали су Летибудоу награду за више од петнаест дана, слушкињи плату за два тромесечја, и још многа друга потраживања не беху измирили, и Бо-

O aa E