Srpski književni glasnik

ПИ Госпоља Бовари. 579 вари је с нестрпљењем очекивао пошиљку г. Дерозреа, који муује обично, сваке године, плаћао око Петровдана.

Њој у први мах пође за руком да одбије Лереа; али он напослетку изгуби стрпљење п рече: како га јуре повериоци, како је сав свој новац растурио, и како ће бити "принуђен, ако не добије ништа, да јој одузме сву робу „коју јој је дао.

—“ Џа узмите је, марим ја! рече Ема.

— Шалимх се! одговори он. Само, требаће ми једино 'корбач." Њега ћу готово да заиштем од господина.

— Не! не! рече она.

— Ах! у мојим си рукама! помисли Лере.

И, уверен да је добро погодио, он изиђе, понављајући полугласно и са својим обичним шиштањем:

— Добро! видећемо! видећемо !

Она је премишљала како да се извуче из ове неприлике, кад уђе куварица и спусти на камин један мали завијутак плаве хартије, од стране г. Дерозреао. Ема скочи и отвори га. У њему је било петнаест златника. Баш колико јој је требало Она' чу Шарла на степеницама, баци злато у своју фијоку и узе кључ.

После три дана Лере поново дође.

— Имам да вам учиним један предлог, рече он; ако, уместо суме коју ми дугујете, пристајете да...

— Ево вам је, рече она спустивши му у шаку четрнаест златника.

"'Трговап се запрепасти. И да би прикрио своју забуну, он се стаде извињавати и нудити нове услуге које Ема одби; она затим оста неколико тренутака, претурајући по џепу од своје кецеље два петодинарца које јој он беше вратио. Зарицаше се да ће штедети, да касније врати...

— Којешта! помисли она, он ће то и заборавити.

Сем корбача са сребрном јабуком, Родолф беше добио и један жиг са овом изреком: Атог пе! Сог; даље, један појас да начини себи кушак, и напослетку једну кутију за цигарете, сасвим сличну оној Виконтовој, коју

37"