Srpski književni glasnik

bBH9 СРпПпски Књижевни ГЛАСНИК.

је, кад је чуо њене кораке, брзо побегао“ из кујне. На то се Ема стаде смејати; али добродушна старица плану, изјавивши да се мора мотрити на владање слугу, сем ако се на владање ни мало не полаже.

— Где сте ви живели до сад 7 рече енаха, с погледом тако безочним да је госпођа Бовари упита да не брани случајно саму себе.

— Напоље! рече млада жена скочивши.

— Ема!.. мати!... викао је Шарл да их помири.

Али оне беху обе излетеле из собе, ван себе од љутине. Ема је лупала ногом о под, понављајући:

— Ах! какво понашање! сељакуша једна!

Он отрча својој матери, која је дрхтала од љутине и муцала:

— Безобразница једна! лакомислено створење! горе нешто, можда!

И она хтеде сместа да отпутује, ако Ема не дође да јој се извини. Шарл се дакле врати својој жени и стаде је преклињати да попусти; он паде на колена пред њу; она напослетку одговори:

— Добро! идем.

И доиста, она пружи руку свекрви е достојанством једне маркизе, рекавши јој: !

— Извините, госпођо.

Затим оде у своју собу, паде ничице на постељу, загњури главу у јастуке и заплака се као дете.

(Наставиће се.) ГустАВ ФЛОБЕР. (Превео с француског Д. Л. Ђокић.)