Srpski književni glasnik

BRR CpPncxH Књижевни ГЛАСНИК.

сија је одмах увидела, да је Силе, нарочито Пруска и Аустрија, неће пустити, да, по освајачком свом праву, располаже сама пространим областима Балканског Полуострва. Њена дипломатија брзо је била на чисто с тим, да без Аустрије, најближе сусетке Турске, не да се ништа учинити. Да би привукла хабебуршку монархију на своју страну, није другог средства било него увести је у Источно Питање. Тај је моменат веома значајан, јер тада су зачети и бачени основи рускоаустријских интимнијих одндса y питањима Отоманске Империје. Ти односи, од првих почетака 1771. године, па с краја на крај, носе стално ово обележје: Русија ће ратовати и односити победе — често врло скупе по жртвама и по новцу —, Аустрија ће прићи, кад чин буде свршен, да извуче користи. Тако, већ први руски предлог о деоби обухватао је неколико хипотеза, од којих је свака доносила узајамне добити Аустрији и Русији“. Три прве, које су за нас најинтересантније, претпостављају савез између тих двеју Сила, коме би задатак био да дефинитивно прогони Турке из Европе. И онда би се деоба извршила на два начина: или би Аустрија узела Србију, Босну, Херцеговину, Албанију и Македонију све до Мореје, — остатак, Цариград и Дарданели, отишли би Русији; или би Македонија, Албанија, Румелија, велики део Архипелага и Мале Азије сачињавали засебну краљевину, која би припала Русији, с престоницом у Цариграду, — у том случају Аустрија би ушла у један део Влашке, у Србију, Бугарску и Херцеговину. И још трећа хипотеза, најскромнија, по којој би Турци задржали једну обалу Дунава; Аустрија би се задовољила. Србијом, Босном и Херцеговином, а Русија би остала на обалама Црнога Мора. То су у истини прости планови на хартији, рђаво срачунати. Сама основа била је скроз погрешна, јер турску војску не само да нико није

74 =

1 Опшарно о томе писао је А. Šorel; La question 4'Опепе ац ХУШ-е весје ст. 56, 57. и 165.