Srpski književni glasnik

Русија И АУСТРИЈА У Источном ПитаАЊњу. 589

до ногу потукао и једним ударцем из Европе истиснуо, него шта више Порта је успела да придобије за се и саму Аустрију, којој су се руски предлози чинили авантуристички, и Пруску, у којој је Фридрих Велики нерадо гледао прекомерно увеличавање Руске Царевине. Турска је истина изишла смањена из првих сукоба с Русијом, — али је остала. Уговор, који је закључен 21. јула 1774. у Кучук-Кајнарџију између Високе Порте и петроградског двора отвара читаву серију погодаба између њих, која ће се завршити у Сан-Стефану.

Русија је, и тада и у опште, у земљишту врло мало добила. Важност уговора Кучук-Кајнарџијског у нечем другом лежи. У томе што је Русија предузела заштиту Дунавеких Кнежевина, и свих православних Хришћана у Турској Царевини. Порта се морала обавезати да неће ;ни на који начин спречавати обреде хришћанске вере ни сметати грађењу нових и оправљању старих цркава“, и да ће примати све представке министара царског руског двора у корист нове цариградске пркве. На тај начин Русија је добила „цивилизаторску мисију“. на Истоку, која ће јој послужити као згодно оружје за интервенцију у унутрашње послове Турака, чим хришћански интерес то буде захтевао. То је за њу постало право, које ће она обилно употребити. Уговор је тако умешно био састављен и комбинован, да је аустријски агенат Тугут у свом рапорту још у првом тренутку констатовао са зебњом његове опасне стране. „Вештим склопом чланова овога уговора, пише он, Турска Царевина од данас постаје нека врста руске области. Како ништа не смета да Русија у будуће диктује законе, она ће се можда још за неко време задовољити да влада у име Падише, али само дотле док не буде осетила да је дошао згодан тренутак да Турску коначно заузме“.

То је било опште убеђење да ће Русија прогутати Отоманско Царство. Наполеон на Светој Јелени говорио је: „Кроз неколико година Русија ће имати Цариград, највећи део Турске и целу Грчку. То мп тако поуздано