Srpski književni glasnik

599 Српски Књижевни Гласник.

Сила, која ће одсудно приграбити у своје руке конце

Источнога Питања. То је Аустрија. У прошлости њена,

је политика притајена, креће се у полутами и оснива се сва на чистом рачуну и на комиликованим интригама. Њени велики министри Кауниц, Метерних, Андраши увек су водили политику са два сечива. Пред уговор КучукКајнарџиски Аустрија је закључила споразум са султаном, по коме прима на себе да присили Русију, путем преговора или чак путем рата да врати Отоманској Царевини све што је узела; цена те услуге била је 13 милијуна франака, од којих је одмах половину примила. И не само да хабебуршка монархија ни једну тачку конвенције није извршила, него је баш у исто време

почела да води преговоре с Русијом о деоби Турске.

Па и ти преговори били су извештачени и требали да служе као мамац, којим је Кауниц рачунао да ће моћи привући што већи комад Пољске, коју је Фридрих Велики радио да распарча. За тим је, одмах после тога, удружена с. Фридрихом, стала поново на страну султана против Катарине. Цела дипломатија Кауницова резумисана је у овој фрази: „једини и прави: политички интерес великих држава састоји се у томе, што је потребно све жртвовати, чак све присковати, на супрот сваком другом захтеву, да би се обезбедила снага и мир онима који ће доћи после нас,“

Политика аустријска према Турској иде у два правца. Пре свега Отоманска Империја имала је да послужи као бедем против освајачких тежњи петроградског кабинета, као брана која ће зауставити руску бујицу да не поплави Европу. За тим, Турска је представљала једно начело. Кнез Метерних, убеђен поборник легитимистичких идеја, сматрао је сваки покрет хришћанског становништва против турских власти као опасан за јавни поредак и за престоле европских монарха; противник „револуционарног духа“, он „је штитио суверенитет султанов у свакој прилици. У устанку српском, у револуцији грчкој он је био против Срба и против Грка. Кад је, после хатишерифа Ђђулханског,

Kr NU NA NR A KA i