Srpski književni glasnik

Русија и ДустРИЈА У Источном ПатаАњу. 598

1839., ваљало увести реформе у живот, Метерних је писао да је Порта заелужила да јој се овакав савет да: „Не узајмљујте од европске цивилизације установе које не улазе у оквир ваших, јер западне установе почивају на начелима различним од оних која служе као подлога ватега царства... Останите Турци.“

Према Русији политика бечког двора подешавала се према потребама тренутка. Заштитник Турске, она је у исто време гурала Русију у рат против султана, кад год се могло рачунати да ће Русија претрпети штете. На страни Русије, чим су се догађаји за њу окретали на боље, она се одмах јављала као држава прва и непосредно заинтересована приликама у Отоманској Империји. Типичан пример њене замршене и изукрштане политике пружа нам Кримска Војна. Пре но што ће ступити у рат, две главне савезнице Турске против Русије, Француска и Енглеска, радиле су да и Аустрију увуку у тај заплет, како би војничке операције могле пренети на обале Дунава. Њихове предлоге хабебуршка монархија није одлучно одбила. "Њен је план био брзо скован: пре свега не допустити Русији да на истоку добије и једну стопу земљишта, за тим, користећи. се општом забуном која је владала у Европи, ући у Дунавске Кнежевине и заузети их. Али то све Аустрија је желела удесити не учеству· јући у рату који се припремао. Да тај резултат постигне, бечка влада је представила савезницама, да не може дефинитивно све дотле да се ангажује, док не добије од Пруске и осталих немачких држава уговорну гарантију, да би могла бити с те стране обезбеђена кад се буде ступило у рат. У исто време, да би уговорну гарантију израдила што лакше, она је изјавила пруском кабинету да ће бити“ принуђена, ако се ствар развлачи, да се без околишења баци у француско-енглески савез. У ствари Аустрија је целу акцију због тога само развила, да би могла, имајући уза се заштиту Пруске и Немачке, заузети положај оружане посреднице између