Srpski književni glasnik

594 OCpPnroku RMDMKEBHM IMACHIME.

ратних crpaHa!l. Пошто је гарантију добила, она је одмах закључила уговор о савезу с Француском и Енглеском, наместила се у Влашкој и Молдавији и мирно пратила развој догађаја. На бојном пољу ни једног њеног војника није се могло наћи. Савезници су били изиграни, али у потпуној немогућности да јој нашкоде. Дустрија је живо наставила започету политику, п даље радила на томе да рат што дуже траје. На тај начин Француска није могла ништа предузети против ње у Италији, а Русији сваки успех био је онемогућен. Пошто је војна довршена, на штету Русије, Аустрија је на конгресу у Паризу наставила своју по изгледу пасивну улогу. То је рад шаптача и саветника, који ће тихим гласом сугерирати две клаузуле које су Русији нанеле најтежи удар: да се Дунавске Кнежевине у будуће ставе под колективну заштиту Великих Сила, и да она изгуби северно ушће Дунава. Неколико деценија доцније, на конгресу у Берлину њено је држање друкчије. :

Од једном, напустивши своју политику сбилазних путева п ослањања. на друге Силе, Аустрија је одлучно пришла јелном одређеном плану, чије поједине тачке, једну по једну, постепено од тога тренутка почиње да остварује. Увидевши да јој дотадашња улога у стварима Турске Царевине, која се састојала сва: у негативном раду, у томе да води надзор над Русијом и да је спречава да на рачун Турске не постане одвише моћна, није донела никаквих резултата стварних, она је решила да и сама загази у Источно Питање п да почне водити своју балканску политику. На ту страну њу је с необичном вештином упућивао и кнез Бизмарк, њен јучерашњи противник и сутрашњи савезник. Потучена на Садови и потиснута на исток, без наде да ће у Новој Немачкој добити икад какву накнаду, хабебуршка монархија одмах се помирила с, тим да идеја

реванша на тој страни неће јој ништа донети. И тако се морала. дати у тражење компензација у другим краје-

! Debidour: Histoie điplomntique де ГЕпторе, боте П, с. 114