Srpski književni glasnik

Русија и ДуСтРИЈА У Источном ПитаАњу. 595

вима. Отоманска Империја, заљуљана под ударцима Русије, и Балканско Полуострво, турске земље у којима су револуција и анархија удружено владале, привукле су њене погледе. Данас већ и површан посматрач може опазити и главне линије њенога плана, и обележен пут којим она правце иде, и циљ коме од почетка тежи. План је прост и има само две тачке. Аустрија је пред Берлински Конгрес створила питање босанско-херцеговачко, и решила га одмах у своју корист; она је, после Берлинског Конгреса покренула питање македонско, и на путу је да га реши у своју корист. Догађаји у Македонији, које имамо пред очима, у тако су необичној сличности са догађајима који су се одиграли пред окупацију Босне и Херцеговине, да је немогуће не видети везе између једних и других. Та је веза толико истакнута, догађаји се понављају с тако чудноватом прецизношћу, да изгледа да Аустрија данас радп просто по калупу, који јој је већ једном испао за руком у Берлину. Погледајмо за тренутак на те догађаје. 1875., прво у Херцеговини, за тим у Босни, букти устанак у свима правцима; то су четничка · војевања у којима су имена Љубибратића и Пека Павловића толико популарна да електризују масу и шире терор на све стране. У каквим се околностима развио устанак Хришћанска раја, коју је Турчин годинама зверски гонио, мучио као стоку и направио од ње бесправну ствар, дигла се на ноге да тражи од Европе, да толико пута обећаване реформе ступе у живот. У том тренутку постојао је споразум тројице царева: немачког, руског и аустријског, основан 1872. године тога ради, да се у свима догађајима Источног Питања предузимају заједнички кораци. У име остале Европе три Силе ступају у акцију и траже од Порте да реформе изврши. Порта не само што жеље устаника не одбија, него султат одмах објави нарочитом ирадом, да је почето да се ради на плану рефорама, које ће одмах бити остварене. Те реформе требале су да буду: смањивање порезе, наименовање порезника, проширење оп-• 3