Srpski književni glasnik

596 СрРпски Књижевни Гласник.

штинских слобода, право бирања хришћанских изасланика, који ће у Цариграду доставити жеље рајине, — оне исте реформе, које заузимају почасно место у свима турским програмима. То није сметало султану да у истом часу, кад је тако дарежљива обећања давао, вагомила војску у побуњеним покрајинама и отпочне тушити устанак. Европа, нарочито Русија и Аустрија, већ у то доба била је обавештена шта значе султанове ираде и турске реформе. Порта, међутим, није губила времена; месец дана доцније нова ирада још раскошнија у поклонима: Босна и Херцеговина добијају читав нов систем у свима гранама: у администрацији, судству, финансији; ствара се местна жандармерија; укида се кулук; заводи верска слобода и потпуна једнакост вероисповести. У ту ираду ни Европа ни устаници нису никакву веру полагали. Устанак се настављао, број турских војника растао је, сукоби су били све крвавији. Русија почиње отворено тражити ефективну интервенцију; Аустрија пак према есвојим плановима нити је смела допустити да Русија уђе поново у Источно Питање, нити да устаници постигну одвише велике успехе, којих би резултат неизбежно био присаједињење Босне и Херцеговине Србији или Црној Гори. Она онда узима ствар у своје руке, и први њен манифест је чувена нота грофа Андрашија од 30. децембра 1875. године, којом аустријска дипломатија чини први акт посесије, и која ће је брзо увести у Босну и Херцеговину. Та нота, која је прво комуникована у Петрограду и Берлину, и за тим добила пристанак осталих Сила, своди се у главном на то, да неодређена обећања у еултановим ирадама „не само да не задовољавају жеље устаничке него их још потпирују; с друге стране треба констатовати да турско оружје није било у стању да угуши устанак. Зима је прекинула акцију, на пролеће она ће се поново родити“. Да би се то избегло предлаже се Порти низ рефорама, које се без одлагања морају извршити. Султан је пристајао на све, и једном новом