Srpski književni glasnik

Русија и ДЛуСТРИЈА У Источном ПитаАЊУ. 599

о реформама. Турска је и тога пута примила све европске жеље и одмах узела на себе да их приведе у дело. Разуме се, после ништа није учињено. Ни у једној прилици Велике Силе нису ни покушале, за дуги низ година, да присиле султана да његове евечане изјаве не остану само дипломатске досетке.

Хришћанско становништво с примерним стрплењем очекивало је извршење рефорама. И тек кад су први покољи у Јерменској 1896. године привукли пажњу Европе, кад“ је 1897. букнуо грчко-турски рат, питање о реформама поново је дошло на дневни ред. Тада се Силе сетише чл. 23. Берлинског Уговора. Турска са своје стране пожурила се да учини ма шта, и тако заведе једним ферманом за Румелију Хришћане као помоћнике валија. Али сад је доцкан било. Покрет се међу хришћанским становништвом Македоније већ био створио; постепено он се из године у годину претварао у устанак, који је најзад свом силином букнуо. Као у Босни и Херцеговини, њега су и овде исти разлози изазвали. Сатрвен турском свирепошћу, морално угушен, материјално упропашћен, Македонац се дигао да збаци турски јарам. „А та земља... рекло би се као да је некад природом · упућена била да постане рај човечанства. Равница за жита, брежуљци таласасти за воћњаке и винограде, ипланина за шуме и стада, реке за наводњавање, извори за поливање, и море са евим блиско за размену производа; изгледа да човек треба само да се пусти да живи, надзиравајући рад земље и вода. Дух се против воље преноси на Тоскану... Данас од Скопља до Солуна, на простору од шездесет миља ни једне шуме на хоризонту, ни једнога воћњака, ни једнога дрвета... Нигде зеленила, нигде културе. С места на место снопови сасечене рогозине и поља боце и трске.“ Тако сад изгледа земља на којој се, како каже Пол Дешанел, „толико пута решавала судбина источне Европе, где је римски свет основао своју пре-

1 V, Berard: En Маседоше с. 150.