Srpski književni glasnik

600 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

власт над светом грчким; где су легије са запада, предвођене Антонијем и Октавом, потукле присталице Брута и Касија.“ Данас на тој истој земљи, земљи беда и ужаса, земљи бесправних људи, не да се више живети. Француски амбасадор у Бечу, маркиз Реверсо,' телеграфисао је 9 марта 1902. министру Спољних Послова у Париз: „Хоризонат је мрачан и бојазан од устанка изгледа ове године много основанија но обично. На све стране спрема се за борбу, нарочито у Македонији, где кињења турских власти превазилазе сваку меру.“ — Мало доцније, 30. децембра 1902., француски отправник послова у Цариграду, Балст, телеграфише :: „На супрот свима умирљивим коминике-има, стање народа у Македонији остаје увек не може бити бедније. Руски амбасадор, с којим сам се јуче подуже видео, рекао ми је да је у правом смислу речи претрпан жалбама врло детаљисаним, које све имају за предмет злоупотребе и тешка насиља, која чини војска или администрација. Нарочито Арнаути, који сачињавају један од македонских пукова, не престају вршити обести, које подсећају на оне из године 1876.“ Кад се устанак, који све депеше из Цариграда предсказују, није дао. отклонити — шта видимо онда Исте догађаје с којима смо се срели пошто је букнула буна у Босни и Херцеговини, у очи Берлинског Конгреса. Европа се враћа на стару своју политику : тражи реформе. Турска обећава, пристаје на све, и не даје ништа; Европа поново тражи, Турска поново обећава итд. У том кругу врти се цела акција и не може никако из њега да изиђе. Резултат је ништаван, ни један корак напред још није учињен. Пред тим стањем ствари мора се запитати шта смета и ко кочи точак Ми мислимо отворено и без устезања да је то Аустрија, она иста Сила, која је у својим меморандумима 1876. године предлагала реформе за Босну и Херцеговину. Она данас и у Македонском

1 Жута Књига: Ашгев де Маседоте, за год. 1902. с. 6. з Жута Књига; АТаџев де Масбботе, за год. 1902, с. 509,