Srpski književni glasnik

598 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. да Аустрија окупира Босну и Херцеговину. Андрашијева политика одшкринула је врата Балканског Полуострва, али успех није се могао сматрати као потпун. Потребно је било учинити још један корак даље и утврдити једну тачку, могло би се рећи прву тачку од које ће Аустрија почети да трасира свој пут даљега продирања на исток. То је Ново-Пазарски санџак. Користећи се правом које јој је Берлински Конгрес уступио, она је, све до иза Митровице, својим гарнизонима посела стари босански вилајет и саградила по њему војничке и трговачке путове.

1.

То су догађаји из блиске прошлости забележени у историји. Македонско Питање је њихово продужење. Оно се из њих развило и иде тачно истим правцем; оно има исте елементе у себи, исти унутрашњи облик, исте утицаје истих Сила с поља. Берлински Конгрес, који је чланом 925. уговора закључио једну кризу Источнога Питања, у члану 23. поставио је основе за нове заплете и отворио Македонско Питање. И оно почиње с реформама, и у њему реформе главну улогу играју. То су оне реформе, које је Берлински Конгрес унео у члан 23. уговора за све делове европске Турске. Њих је имала да изради нарочита комисија, у којој је урођенички елеменат морао бити заступљен у великој мери. Порти је стављено у дужност да све те пројекте организације уведе у живот, пошто се најпре саветује са европском комисијом која је установљена за Источну Румелију. Турски пуномоћници на Берлинском Конгресу пристали су с највећом готовошћу на све могуће реформе које се буду тражиле од Турске, и свечано изјавили да је у том погледу свака контрола од стране Европе непотребна, јер Порту довољно везује њен потпис на уговору. Изишавш с Берлинског Конгреса онакажена, Турској је било мало стало да, поред осталог, · још и захтеве Сила испуни и оствари обећане реформе. У енглеској Плавој Књизи за 1881. тодину налазе се записници једине конференције у Цариграду на којој се дискутовало