Srpski književni glasnik

Русија и АДустрРИЈА у Источном ПитАњУ 605

интереса на оном истоку, на коме још Русија стоји као Сила првога реда. Ми, дакле, имаћемо посла нарочито с Аустријом, и то с Аустријом програма Андрашијеве политике. Кад о томе не бисмо никаквих потврда ималџ других, довољно би било цитирати само један пасаж из експозе-а грофа Голуховског пред Делегадцијама, од 16. децембра ове године: „Када је последњих. месеца прошле године врење у хришћанском становништву европске Турске добило одиста опасан карактер, ми смо се одлучили да ближе приступимо детаљном испитивању жалби, које су све очајније гласиле, и да проденимо мере за санирање, које би требало предузети. При томе је нас у толико мање могао узгдржавати иначе најскрупулозније пажени принцип немешања у унутрашње послове једне стране државе, што је ватра која је буктала у нашој непосредној близини, претила да и нашу сигурност захвати, а никоме пак не може се приписивати улога да скрштених руку гледа на развијање таквих ствари које могу и његов животни нерв да нападну.“' Исти тон, чак исте речи, којима се гроф Андраши послужио на Берлинском Конгресу, кад је ваљало убедити Европу да је Аустрија најпозванија да доведе у ред стање Босне и Херцеговине. |

Не треба се напајати илузијама и варати надама, да Аустро-Угарска улази у Македонско Џитање због тога да сачува интегритет Турске Царевине и да помогне њеном измученом становништву. Реформе, којима су јој отворена врата у две српске покрајине, које су такође мученички носиле турски јарам, те исте реформе она и данас призива у помоћ. Каква свирепа пронија!

Под својим добрим жељама и цивилизаторском глеђи, Аустро-Угарска од увек крије ненаситу халапљивост, сва њена политика носи у себи освајачке амбиције. Тешко народима којима та монархија спрема реформе!

АЕ. Д. "КУМАНУДИ.

1! Pester ТЛоу4, број од 17. децембра (по нов.) 1903. Ж. 303.