Srpski književni glasnik

604 | СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

срелишта, толико јака да гвозденим везама привезује сваки делић у једну чврету целину, онда ће она остати. И онда прети опасност да нас аустријско море са евих страна обавије. Нестане ли Аустрије, ми ћемо пред собом имати Турску још свирепију и бешњу, а на њено пријатељетво и помирљивост не може се рачунати. Остаје, истина, Европа,остаје Русија. Европа је у својим покретима одвише спора, и она пре свега, из страха од једног општег рата, жели мир. Русија, од Берлинског Конгреса, у стварима Источног Питања повукла се у други ред; њене су тежње упућене на Далеки Исток, у простране светове, који траже непрекидну пажњу и великих жртава. Док су линије аустријских планова већ у велико видљиве постале, дотле главни правац данашње руске политике на Балканском Полуострву још не можемо запазити. Из тога разлога ми на њој нисмо се могли задржати.

Македонско Питање у његовом спољном облику данас дакле пре свију других Сила решава Аустрија. Остале Силе, свака има своју политику без ближих веза са Балканским Полуострвом. Једина Италија, која погледа на Албанију и чија се велика идеја састоји у сновима о талијанском Јадранском Мору, могла би доћи у сукоб с хабебуршком монархијом. Али њена акција ту тек почиње и још нема довољно маха да конку рише дугогодишњим напорима аустријских агената. Сваки, који је и најмању пажњу обратио догађајима у свету, знаће да је Француска, некад одушевљен поборник свију потлачених народа, данас дигла руке од свега што се у Турској дешава и ослонила се на своју савезницу Русију. Енглеска, водећи колонијалну политику, задубљена у проблеме империјализма и у царинске дискусије, такође занемарује свој утицај у Цариграду. Има још Немачка. Али она ће баш помагати Аустрију, по својој традиционалној политици, чије је главне црте повукао сам Бизмарк, јер се помоћу ње носи на исток германски елеменат, који има за задатак да уништи Словене; хабебуршка монархија биће предстража, немачких

Na e i 0.4 а