Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ О ЕНГЛЕСКОЈ.

— ' СпољАШЊИ ИЗГЛЕД. (2.) Три милијуна двеста педесет хиљада становника; то је скупа дванаест вароши као Марсељ, десет као Лијон, и две као Париз; речи на хартији не могу заменити оно што очи виде. Треба, неколико дана узастопце узимати кола и ићи напред, на југ, на север, на исток и онамо куда сунце залази, читаво једно пре подне, до краја где су куће ретке и настаје поље.

Грдна, грдна, та реч непрестано долази у памет. Поврх тога још богата и уредна; према томе можемо им се чинити аљкави. Париз изгледа којекако према овим скверовима, вртовима, клубовима, низовима монументалних грађевина од самога камена, са галеријама на стубовима, са извајаним фасадама, према оним широким улицама ; има педесет онаквих какве су око улица де ла Пе; Наполеон Ш је сигурно рушио и подизао Париз само зато што је живео у Лондону. У странду, у Пикадили, у Реџент-стриту, у околини лондонскога моста, на двадесет места је гунгула, еве тутњи, све закрчило, што се не види никада на нашим најживљим булеварима. Ове је овде по већој мери; клубови су палате, хотели споменици; река је морски рукав; кола иду двапут брже, лађари и восци у једној речи прогутају читаву реченицу; штеде се речи и покрети, цеди се све што се може из радње и времена; човек производи и троши двапут онолико колико код нас.

Од лондонског моста до Хемптонкура осам је миља, готово три миље су грађевине. После улица и читавих квартова сазиданих из једна, из цела, као кошница по једноме угледу, нижу се небројене куће за забаве, виле окружене зеленилом и дрвећем израђене у свима стиловима, тотеком, грчкоме, византиском, италијанском из

eo x