Srpski književni glasnik

РАЗВАЉЕПА ДОЛМА. 1917

„У ужасу јуре вали, разбијајући грудп о мрачне стијене.“

„Разлеже се по мору уздах..“

„Уекомешали се емркнути вали. „Издаја, издаја!“ вичу. — Примисмо их као браћу...“

„Слободу, слободу отеше нашу !“

„Плаче матп бура... Са риком јури к мрачној долми отац олуј!...“

„О стијепе! о, грозне стијене! И ви сте некад биле слободне, некад сте п ви слободом дисале... Рашта отесте слободу дјеци нашој 2“

„Стуштиле се грозне стијене.“

„Није то наша воља! Отимаш, кад ти веле да отиMali, — одговорише оне са мрачним, уздахом и наднијеле се срдито изнад мора.

„Јурнула мати бура, појурио отац олуј са фијуком и плачем поврх мора, сазпвају таласе, казују валовима кобан глас.“

„О вали, о, јадни вали! Пропаде, пропаде слобода! Одесле бићете робови...“

„И одјурише даље...“

„дамрло море.“ :

„Снажни старп вали заронили у дубљину морску... Неће их пробудити бура; отац олуј не дозва их.“

„И млади вали емркнуто се ваљају, не чује се емијех, ни пјесма о пређашњој слободи; и сунце тако посукнуло сја на небу; и небо је тако намргођено, тако стуштено свуд уџаоколо... Тек се покадшто млади вали, испаћени суровим ропством, подижу као сложпа војска на душмана. У збијеном ланцу ударају на оштре стијене — неприступачне стијене и не дрхћу ; тек се као гласна јека разлежу уздаси — то уздишу смождене груди храбрих бораца.“

„Проплакало море.“

Године пролазиле.

Много их оде у пеповрат...

„Миога воља млађана разби преса. своја о стијене...

«

«

„Унаоколо све је мрачније п мрачније.. %