Srpski književni glasnik

1918 СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

„Збунили се валп. — Чекаћемо! сабирати енагу !

„Године пролазиле.. :

„Ојачалп млади вали. Разаслали улаке на све морске стране, да буде оне што спавају, еве валове да позову у бој са стијенама.

„Заронили улаци у пучину к старим валима — старе вале да зовну у бој.

„Стари вали семркнуто тресу сиједом главом. — Немамо снаге, немамо полета. Гдје да се ми боримо, гдје да се ми бочимо са стпјенама !“

„ПЏотекоше вали-улацп да потраже рођене своје, да зовну матер буру, оца олуја.

„Прелетјели све море, — пема их; нађоше их у планинским увалама.

„Са поздравом и поклоном, рођени, дођоемо к вама као посланици вала. Остављајте типјесне горе, летите брже на море, раскинпте срамне ланце што сапињу дух браће наше! Удахните у старе таласе дух живота и жеђу за слободом; саберите страшне чете и поведите их сложно против стпјена! Не бојимо се борбе, п емрти се не 00јимо. тек браћи хоћемо да спасемо слободу.“

„Уздрхтало срце у матере буре; као ватра узаврела крв у оца олуја. Ријечи улака подејетпле их на добра стара времена.

„ЊБежно погледаше младе улаке; из планинских кланаца захори се по безобалном мору весео поклич, као силна рика: '

— Идемо, пдемо, пдемо слободу да спасавамо, слободу да спасавамо, слободу да спасавамо. Дижите се, снажни вали, разбијте окове, што спутавају слободу, развалите преграде !..

Силан је био тај поклич: он је поспале пробудпо, старе подмладпо, улијевајући им храброст п прегалаштво!

И дигли се вали, п ваљали се валп, ослушкујући бојни поклич.

Глуха ноћ притисла море, евуд унаоколо надвили се црни облаци, кад грмну први сеплан прасак.