Srpski književni glasnik

РАЗВАЉЕНА ДОЛМА. 1919

С петока на запад, с југа на сјевер купили се вал, купили се у стројпе војске.

Млади валп иламте од срчаности, хоће први да пођу на јуриш...

„Као муња — бура, појурпше пзнад мора; олуј хита им у помоћ. Заурлала бура... Загрохотао олуј...

Кренула се војска.

— „Напријед, еплни вали! Смрт или побједа! п они покуљаше са бојном виком према мрачној долми.

Задрхтале смркнуте стијене. Већ су и вали близо. Јуре све брже п брже. Наесрђу грудима, грудима ударили о стијене и попадали мртви... Крвљу су обливене стијене, крвљу неустрашивих бораца.

Уздише мати-бура: „дјецо, рођена дјецо! већ попадаше први! Још ће вас много изгинутп. али сатрћемо данас душмана!“

Море кркља... | Јуре вали да замијене изгинуле... Како су страшни! Како силни !. С хуком, риком ударају о оштре стијене, узмичу натраг, опет насрћу, п умпрући зову браћу у помоћ. Чврето стоје стијене. Алп се мрачно и неустрашиво ваљају вали п нема им краја, нема им граница, страшним валима.

Море отилпнуло од обала; сви се вали ујединили. Морем ори се уздах и рика..

Као снажни лавови, појурише стари вали у помоћ младима. Расуле се бијеле витице, тресе се земља у наоколо : насрћу са страшном силом на стијене...

Већ је свануло јутро. сиво мрачно јутро. Све стијепе стоје непомично. Све звижди бура изнад вала, а вали све гину п гину. ломећи груди о оштре стијене.

У ужасу стрчали људи. Омркпуто гледају рибари, како глну неустрашиви валп у неједпакој, канда, борби. Стезало се срце од бола и плакали мрачни људи, те молили Бога да што брже прекрати борбу п пошаље побједу валима.

И сам пакосни човјек тиранин, што је макнуо сти-

Уз“