Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 383

оне у озбиљним расправама историјским биле крупни недостаци, због којих се њихови писци жигошу као људи који свесно отежавају контролу над својим радом и теже да прикрију слабе стране у својим радовима.

Ну ако се може прећи преко тих „ситница“, у овој расправи има још један недостатак који се мора обеле жити. То је питање о језику каквим је расправа написана, а због места на коме је штампана.

Ако се нико не мора старати да му издања буду писана правилним и чистим српским језиком, то мора радити Академија Наука. У погледу овог захтева она је на најистакнутијем месту, и њој дужност налаже да се стара, те да сви радови штампани у њеним издањима буду писмени. Пиеци расправа тамо штампаних могу не имати особитог стила, али опет зато не смеју чинити елементарне граматичке и стилистичке погрешке. Ти писци морају знати бар толико српске граматике и умети користити се Вуковим речником толико, да знају за разлику речи као што су: „кнежеви“ и „кнезови“, „Татарин“ и „татарин“, „Текија“ и „текија“; да не пишу: „њихових тужиоца“, „участвовати“, „изменути“, „гунче“, „чини упаде у ваљевском округу“; да знају за употребу заменице „свој“; да редне бројеве, дане и месеце не пишу по чаршијеском адету (нпр. 16-ог, 17-ог; 20/УП итд.); да пазе које ће речи писати великим а које малим словом, те да на пр. реч „Босанад“ “не буде написана „босанац“, као и „крагујевачки округ“ са великим словом; да поред лепих и красних речи у српском језику не пишу: авангарда, азанзовати, апел, аријергарда, дезертирање, демантовати, депутација, депуТијрац, импозантан, интактан, ирегуларан, компанија (чета), кореепонденција, кураж, монтура, позиција, протежирати, рапорт, фермати, фураж, фуражирање итд.; и да пишу јасно и тачно, како читалац не би мислио да пред собом има да решава загонетке (в. у овој расправи стр. 122, 196, 130, 133, итд.)

Писци радова штампаних у Академијиним издањима треба да мисле на то и да се старају како ће испунити