Srpski književni glasnik

384. СРпски Књижевни Гласник,

тај оправдани захтев. Али је и Академија дужна о томе , водити рачуна, па ма радове, који том захтеву не одговарају, подвргла нарочитој својој редакцији. Јер и ово је боље него да се огрепи о своју дужност и да у својим издањима објављује радове који су написани стилом и језиком Панте Срећковића на чије писање потеећа ова расправа.

Пре скоро три године оцењујући у овом листу студију Г. Павловића о Пожаревачком Миру констатовао сам у њој све недостатке, којих има у овој расправи, изузевши једино оне што се тичу обраде архивске грађе, која тамо није била употребљена. И верујући да је та студија посао рађен на брзу руку, кад сам завршио оцену рекао сам да „Г. Павловић може и треба боље да ради.“ Али ова расправа није потврдила моје прво тврђење нити је она оцена утицала на друго. Г. Павловић не показује тежње да своје расправе и студије пише боље него што их је раније писао.

Јов. Н. Томић.

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

Први ЛЕКАРСКИ Конггрес. (Крај)

Питање. о пелагри је питање о насушном хлебу; оно је социјално економско питање, поред тога што има еминентни хигијенски значај. Оно се не може решити ни брзо ни успешно ако се њиме не би подједнако позабавили и лекар и пољопривредник, и држава и, приватна иницијатива. Наше Друштво за Чување Народног Здравља свесно значаја питања о хлебу, отпочело је свој рад на њему и ако буде потребне истрајности, тај нам рад може бити од велике користи.

Пелагра је тешка болест, и добија се услед сталне употребе уквареног кукурузног брашна за справљање