Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПрРЕГЛЕЛ. 385

хлеба. Г. Др. К. Илић је ту болест добро проучио у своме крају и реферишући о њој, он је се упустио и у анализу узрока појави њеној, и у анализу средстава којима треба зло сузбијати. Неоспорно је да ствар треба озбиљно да занима званичне кругове; али је неоспорно да и приватна иницијатива може и овде доста да учини. Г. Др. Илић је јасно нагласио обе врсте радова, п желети је да овај његов рад буде примећен од стране свију позваних, те да буде покретач једног живљег рада на сузбијању свију узрока који помажу појаву и ширење пелагре у Србији.

О овом истом предмету говорио је и Г. Др. Радисав Радојковић лекар среза Бањског. И нама је познато да у срезу Бањском има пелагре, само нам се чини да су цифре Г. Радојковића доста велике, као да су под пелагром урачунати и некоји случајеви других какових болести.

Ш.

Други дан конгреса према програму обухвата двадесет и три предавања, 'међу којима се због општег значаја свог истичу предавања Г. Г. Др-а Јевремовића, Чокора, П. Поповића, Каливоде из Сенте, Петковића, М. Миљковића, Чеде Михајловића, Демостена Николајевића.

Заразне болести у Србији играју доста истакнуту улогу у боловању и умирању нашега народа, само што је за сада немогућно имати сигурну званичну статистику о њима, јер још увек остаје један добар део случајева непознат, јер за добар део случајева имамо да рачунамо са дијагнозама околине и свештеника. Ma како било питање о заразним болестима у Србији, оне дају повода и званичним круговима и приватној иницијативи да о томе више и мисли и ради. Тема Г. Јевремовића може дати повода за озбиљно размишљање о реформовању нашег санитета који прети да се укочи, бар кад је реч о његовом раду на чувању народног здравља. Крај овакових тема тешко је не рећи: штета, штета што конгрес није био боље организован

25