Srpski književni glasnik

386 СРпски Књижевни Гласник.

Веома марљиво израђена је тема Дра Г. П. Поновића о страшној очној болести, о трахому у Србији. Из посматрања Г. Поповића очигледно је да се трахом код нас импортује са стране. Код нас је она још увек ређа појава; но то не смета да постоји стална брига да се она код нас не шири, те да постане једног дана обична. појава.

Поучни су били „Статистички подаци о умирању у Београду“ које је приказао Г. Др. Демостен Николајевић. Београд може импонирати, по нашем мишљењу, као варош која треба много да уради за поправку својих хигијенских услова.

Г. Др. Чеда Михајловић није читао свој рад „О боловању и умирању деце код нас услед нерационалног хроњења“. Једно оваково питање требало је на нашем конгресу узети у претрес, јер је велико зло што га трпи наше народно здравље услед рђаве неге и исхране мале деце. Кад би имали пред очима јасну слику свију тужних и несретних примера које сваки дан бележимо и посматрамо у исхрани мале деце, ужаснули би се од нашег општег немара у раду око чувања народне будућности осигуравајући добро здравље генерација што ће настати | за нама. Нерационална исхрана сатире више деце но'еве болести скупа.

Трећи дан конгреса обухвата двадесет и четири предавања. Са медицинско-научног гледишта истиче се предавање штованог Г. проф. Хлаве: „О карциному перитонса“. Г. Др. Индрих Захорж, изасланик општине града Прага говорио је „О општинеким санитетским погодбама у Прагу“.

Школска хигијена је још увек један нов посао који се брзо развија. Можемо слободно рећи да се ни ми нисмо задоцнили покретањем овога рада. Тај рад тражи као и сваки посао, у осталом, систем, и о њему је могло бити речи и на овом конгресу. Г. Др. Захорж истиче добре стране поступка који постоји у Прагу и пледира за њега. Код нас тај поступак у скоро ће добити свој одређени