Srpski književni glasnik

388 Српски Књижевни Гласник.

Београду и обавезној предохрани полних болести“. Вечито питање о проституцији још увек је тема о којој се и радо и много говори; то тражи свестрани значај питања по живот друштвени. После историјског прегледа проституције и њених разних облика, предавач расматра београдске прилике, које нису нимало завидне, развија затим потребу личне предохране бар у собама проституисаних. Питање о личној предохрани полних болести данас је на дневном реду; оно има своју лепу нову литературу. Предлози Г. Дра Кујунџића су остварљиви, али ту има да раде и власт и савест појединаца удружено.

Раније смо већ нагласили тај пријатан факат да је на конгресу било доста предавача који се занимаху питањима од општег значаја, и онда није чудно што је било релативно доста њих који се занимаху туберкулозом и алкохилизмом, два зла која се радо друже помажући се.

Туберкулозом се занимаху Г. Г. Др. Третенишки, Др. Кујачић, Др. Винавер, Др. Шрага, Др. Франкенберг, Др. Чокор, Др. Ч. Михајловић. Питање о туберкулози за нас је једно акутно питање; она се код нас стално шири у свима слојевима друштвеним. На страни се овда онда образују званичне комисије да проуче питање о сузбијању те опаке болести што сатире више жртава но све остале болести скупа. Није нам познато да је код нас она била предмет какве нарочите комисије. Можда је то га нас још сувише раног

Алкохолизам, тај Пеаш восјај, све више занима јавне раденике без обзира на њихову стручну професију. На страни се противу тог непријатеља здравља, морала и благостања дигла и школа, и кућа, и држава; води се истрајна борба и бележе се повољни ресултати. Код нас на томе раде за сада два друштва: друштво за сузбијање злоупотребе алкохолних пића и друштво за чување народног здравља. На конгресу је било неколико предавача који се занимаху овим питањем, Г. Г. Др. Каливода и Др. Милутин Миљковић (правник по професији). И