Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. 389

ово питање тражило је једну опширну дискусију, те да се њоме много јаче нагласе потребни послови за успешан рад.

= Ж =

Ако доживимо још један конгрес лекара у нашој домовини, ваљда ће онда бити од веће користи но што може бити овај јубиларни лекарски конгрес.

Др. В. А. Поповић.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Иво Ћипико: За крухом. (Књиге Матице Српске, број 10.) Нови Сад, 1904.

Далматински оток: јужно сунце које блешти и сагорева; лозе на обронцима; крошнасте смокве, мрке маслине; маестрал под којим се повијају чемпреси и борови; у ноћи, „цвиљење попаца“ и светлуцање кукаца, посред миришљаве „жестоке траве“ на обали; вечито шуморење мора које запљускује исплакани песак и гребене, а у висини, у сивом сутону, галебови који круже над хридима, и рашчешљани облаци који клизе преко кршевитих врхова. И у томе оквиру, вечита људска трагедија: борба за хлеб, борба за љубав.

Иво Полић дошао је из велике вароши, са свеучилишта, у своје родно место, на далматински оток, уморан, изубијан од живота. Девојка коју је волео удала се, и он је дошао дома да на домаћем огњишту, у средини простих и природних људи, потражи заборава боловима које му је велика варош и лажљиво срце женско задало. Племенит, осетљив, он и ту пати: отац је груб и без срца сеоски трговац, који отима, као орлушина, од бедних сељака и у кући хоће да све дрхти пред њиме. Иво о-