Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХШ, БРОЈ 6. — 16 новеМБАР, 1904.

РАКИЈО, МАЈКО! (Кра).)

Док се ми умисмо и Богу помолиемо, у том стиже и момче што смо га још, да речемо, ко синоћ послали раз ракије. Доћера два товара и ардовић башице за капетана. Налисмо нас четворица плоске и један товар дадосмо логору на увеселеније.

— Де-де, господине капетане п царски већиле! пружи Белемез одма капетану своју плоску. Де-де, да мало живнемо... Бог зна оћемо ли се више икад и виђети...

— Де-де, господине капетане и царска перјаницо! Прими и од мене поштење — додаде му и Шошљага плоску.

— Де-де, господине капетане и ћесерокраљска дико, да се мало окријепимо и разгалимо! — пружи му и Партенија своју плоску. :

— Де-де, капетатино моја и јуначино стара, да ми разбијемо мамурлук, ко што раде и остале делије и јунаци! — викну ја и спусти преда њ и плоску, и ардовић. Ако оћеш што слабије и блаже, држ! се овог! Ако ти срце жели што јаче и јуначније, ево ардовића!. Наздрави ми и развеселп се, гереналино моја чесна пи поштена/... Капетан прима једно по једно поштење, меће покрај себе и ко мало чуди се. Види се, необично му и непознат му наш адет п обичај.

— "То млого! — вели и смијуљи се.

26