Srpski književni glasnik
409 СРпски Књижевни ГлАСНИК,
— Па, да речеш, господине капетане и царски већиле, није ни мало! — дочека Белемез.
— Не замјери, таки је у нас адет — додаде Шошљага да му протолкује.
Обредпсмо се један пут чашом, обредисмо се други пут, обредисмо се HM по трећи пут. Свак пути, нити ко шта говори ни ромори. Обредисмо се и четврти пут, док ракија плану уз образе п еглен се отвори. Ракијо, ракијо, свађе ли си од помоћи пи користи, дрво ти се твоје посветило да Bor да! ;
— Ћесерокраљска гереналино и свијетла, јуначка, војиствена главешино! — диго се ја и узе чашу. Дај ми изум пи изволеније да проговорим под твојим крабрим окриљем неколико бешједа...
— Молимо покорно, молимо!
Сви се изненадише и зачудише.
— Ћесерокраљска гереналино и свијетла, јуначка, војинствена главешино! Дична је ово п благословена земља ко ни једна земља под небесним сводом. Свима се њезиним другама са истока сунце рађа, а ево њој се оће са запада да роди и да је топло и шчедро огрије, јер је она од увијек, од пскони, била у милости код Господа Бога и код божји, свети угодника и богоносни отаца. Ћесерокраљска гереналино и свијетла, јуначка, војинствена главешино, и браћо моја рођена, чудесна је. то судбина и удес нашег премилог отечества које већ пет стотина година цвили под тешким наџаком агарјанске, паклене силе и зулума! Чудесна је то судбина, велим, али Бог премилостиви и све седам царевина тако су шћели, па је, ево, тако и било. Викните еви: Вала им на њиовом премилостивом дару !...
— Вала им на њиовом премилостивом дару! — викнуше сви осим покојног Партеније кога стоструке сузе облише, јер је он једини разумио и у глави својој растресб моју неразумљиву бешједу.
И мене сузе облише и застаде ми ријеч у грлу уздахну дубоко Сипмеун и застаде у причању.